Истраживачки тим утврдио је да укупан ниво софистицираности сервиса еУправе у Републици Србији у 2007. години износи 38% и да је заостатак за земљама чланицама ЕУ велики с обзиром на просечан ниво софистицираности земаља чланица за 2007. годину, који износи 76%. Такође је приметан и мањи заостатак за просечним нивоом софистицираности земаља Западног Балкана, који према подацима износи 42%, као што је приказано на Слици 2.

1. Истраживачки тим који је оцењивао развијеност сервиса чинили су: Марија Кујачић РЗИИ, Наташа Радовић, CePIT/BOŠ и Слободан Марковић, CRI.

2. Наглашавамо да је за Хрватску узет укупни ниво софистицираности за 2006, пођто није објављена студија за 2007.

Слика 2

Уколико погледамо укупне нивое софистицираности сервиса еУправе по земљама, Србија је на зачељу, заједно са осталим земљама Западног Балкана (слика 3).

Најсофистицираније сервисе има Аустрија (99%), а од земаља чланица ЕУ најмањи укупни ниво софистицираности сервиса, 53%, има Пољска. Када је реч о Западном Балкану, најсофистицираније сервисе има Хрватска (50,63%) , а најмање развијене сервисе има Албанија (30%). Србија је на претпоследњем месту са 38%. Нивои софистицираности по земљама за Западни Балкан приказани су на слици 4.

Ниједан од процењиваних сервиса у Србији није у потпуности доступан онлајн. У земљама чланицама ЕУ просечна укупна доступност износи 58%, што значи да је више од половине сервиса у потпуности доступно онлајн.

Сервиси за грађане вс. сервиси за правна лица

Уколико се одвојено погледа ниво развијености сервиса за грађане у Србији (35%) и правна лица (42%), јасно је да су развијенији сервиси за правна лица, што је случај готово у свим земљама у којима је испитиван ниво софистицираности ових сервиса.

Развијеност обе групе сервиса у Републици Србији је, ипак, незадовољавајућа и нижа је од просечне развијености ових сервиса у земљама Западног Балкана (37%), а знатно нижа од просека земаља ЕУ (70%).

Сервиси за правна лица још видљивије заостају за земљама региона и земљама ЕУ.

Слика 7