На основу изнесених података може се закључити да постоји велико заостајање у развоју електронске управе у Републици Србији у поређењу са ЕU27+, што је узроковано несистемским приступом. Свест о значају развоја ове области и бенефитима за друштвено економски развој годинама није била довољно развијана, не само код потенцијалних корисника (грађани и привредни сектор) него и код доносилаца одлука и носилаца извршне власти. Усвајањем Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији октобра 2006. године постављени су предуслови за систематски приступ координираном развоју. Овакав приступ имао је за резултат портал еУправе, који је марта 2007. године поставио Републички завод за информатику и Интернет, и оснивање Министарства за телекомуникације и информатичко друштво, маја исте године. Тиме је овој области дата одговарајућа позиција и значај у систему државне управе. Министарство за телекомуникације и информатичко друштво је почетком 2008. године започело имплементацију пројеката усмерених на развој електронске управе, па се може очекивати знатнији пораст нивоа сервиса у току 2008. године.

Изазови даљег развоја електронске управе везани су за примену стратешких праваца развоја који су прихваћени у ЕУ и региону и редефинисање акционог плана у складу са њима. Неопходно је заокружити законодавни оквир усвајањем закона о електронском документу, закона о електронском пословању, закона о заштити података, закона о заштити личних података и ратификовањем Конвенције о високотехнолошком криминалу (цyбер цриме). Потребно је успоставити и одговарајући регулаторни оквир који претпоставља примену Закона о електронском потпису, формирање регулаторних тела и обезбеђивање независности њиховог фунционисања.

Потребно је нагласити да развој електронске управе не треба усмерити само на развој индикатора који су коришћени у овој студији него и поједностављивање административних процедура и њихово постављање на заједничку платформу која ће обезбедити интегрисано функционисање оснивањем бацк-оффица. До овог циља може се доћи истовременим развојем и ускађивањем технолошких решења са правно регулаторним оквиром за електронску управу.

Промоција концепта електронске управе међу свим друштвеним субјектима као и едукација на свим нивоима је неопходна. Евидентно је неразумевање значаја ове области у систему државне управе, а подаци Републичког завода за статистику за 2007. годину указују да је електронске сервисе јавне управе у Србији користило само око 230.000 грађана. Највећи број користио је интернет за добијање информација са веб-сајтова јавних институција (79,5%), чак 57,3% испитаника је са њих преузимало званичне формуларе (изводе из матичних књига рођених/умрлих 64,5%, лична документа 34,5%, регистрација возила 23,9%), а 33,3% испитаника је попуњене обрасце и слало интернетом.Број предузећа која су користила електронске сервисе јавне управе повећао се са 48,6% (2006), на чак 60,5% у 2007. години. Од тога 84,4%користи електронске сервисе јавне администрације за прибављање информација, 75,5% за прибављање образаца, а 46,2% за враћање попуњених образаца.

У октобру 2007. године потписана је еSЕЕ AGENDA+ за развој информационог друштва у земљама Југоисточне Европе 2007-2012, која је дефинисала стратешке циљеве усклађене са циљевима које су прихватиле земље чланице ЕУ документом и2010 – европско информационо друштво за раст и запосленост. За електронску управу уведен је нови скуп индикатора, који су приказани у табели 2.

Табела 2

Нови основни скуп сервиса укључује већи број сервиса за правна лица (12), а наглашен је и значај развоја G2G (Government to Government) сервиса кроз дефинисање три основна сервиса усмерена на управљање јавним финансијама, коришћење европских фондова за развој и интеграцију контрола граница.

Критеријуми за централне портале еУправе као подршка дневном функционисању система еУправе и платформа за извршавање процедура и пословних процеса у јединственом и интегрисаном систему дати су у табели 3.

1. Свеобухватни реинжењеринг и административна регулација процеса унутар сопствених унутрашњих процеса како би се еУправа учинила организационо могућом;
2. Учинити сопствене унутрашње процесе пословања ефикаснијим увођењем основних G2G (Управа – Управа) комуникационих система и сервиса;
3. Развој и увођење обједињених докумената и система управљања фајловима за сопствена тела и институције;
4. Увођење портала еУправе који омогућава двосмерну комуникацију са грађанима и правним лицима;
5. Грађење система јединствене приступне тачке (single window) за међународну трговину, који укључује све контролне агенције и правна лица активна у међународној трговини и омогућује подношење свих тражених информација само једном. Истраживање могућности за усклађивање тока информација између јединствених приступних тачака у региону, са Европом, и јединственим приступним тачкама широм света, на основу размене информација о међународним стандардима за трговину;
6. Подржати процесе доношењаодлука путем имплементације наменски формираних система за групно одлучивање, укључујући систем електронске подршкезаседањима;
7. Развој унутрашњих капацитета за правилну употребу, одржавање и даљи развој система и сервиса еУправе;
8. Онлајн објављивање прописа.

Табела 3

Прихватање новодефинисаних индикатора и критеријума развоја еУправе, уз системски приступ и одговарајуће место на листи приоритета, обазбедило би ефикасну државну управу, што би за последицу имало убразани свеукупни друштвени и економски развој.