Радионица је одржана 11. децембра 2007. године, организовао је Центар за проучавање информационих технологија Београдске отворене школе у сарадњи са Републичким заводом за информатику и Интернет.

Присуствовало је 39 полазника; представници државних органа, Завода за инфроматику и интернет, Центра за проучавање информационих технологија, Линукс центра, гости из Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Балкана

Радионица је била организована у две целине. У првом делу полазницима је др Маријана Видас Бубања одржала презентацију о стратешким циљевима дефинисаним у eSEE AGENDI+ за развој информационог друштва у земљама западног Балкана 2008-2012. Представници Центра за проучавање информационих технологија су затим презентирали резултате истраживања нивоа софистицираности сервиса електронске управе у Србији и земљама западног Балкана у оквиру пројекта Инклузивна еУправа. Истраживање и преглед стања у Србији урађено је у сарадњи Центра за проучавање информационих технологија Београдске отворене школе и Републичког завода за информатику и интернет.

Други део радионице је обухватио Иницијативе за развој еУправе у Србији и анализу постојећих решења сервиса на порталу еУправе са предлозима за подизање њиховог квалитета и нивоа софистицираности.

Методологија истраживања заснована је на методологији Европске Комисије и Capgemini (спроводи се од 2001. године). Мерено је 20 основних сервиса и основни налази су да је од максималних 100% (сви основни сервиси имају максимални ниво софистицираности) еУправа у Србији оцењена са 43% (просек ЕУ је 75%). Ниједан сервис није у потпуности доступан онлине а на највишем нивоу су царинске декларације, тражење запослења и јавне библиотеке.

Ниво софистицираности сервиса за грађане у Србији је 41% (просек ЕУ 68%) а за правна лица 46% (просек ЕУ 86%).

Ниво софистицираности по појединачним сервисима представљен је Табелом 1.

Табела 1

Сервиси су груписани у четири кластера и то:

• Сервиси који се односе на буџетски прилив у које спадају Царинске декларације, Порез на добит предузећа, ПДВ, Пријава годишњег прихода дохотка грађана и Социјални додаци за запослене. Ови сервиси су приступачни са нивоом софистицираности 50%.
• Дозволе и документи у које спадају Лични документи, Грађевинске дозволе, Дозволе које се односе на животну средину и Уписи на високо образовање. Ова група сервиса је доступна 28%.
• Повраћаји су сервиси у које спадају Тражење запослења, Јавне библиотеке, Накнаде социјалне заштите, Услуге у здравству, Јавне набавке и пријаве полицији. Повраћаји су доступни у електронској форми 45%.
• Регистрације и матичне књиге су сервиси који обухватају Регистрације фирми, Регистрације возила, Изводе из матичних књига и пријаве промене пребивалишта. Доступни су са нивоом 48%.

Посебно је процењен аспект инклузивности сервиса и закључено да није узет у обзир при развијању сервиса еУправе, доступни сервиси нису прилагођени особама са инвалидитетом, нити су развијани вишејезично, углавном су на српском и мањи број на енглеском језику. Истакнут је значајан утицај имплементације портала еУправе на подизање нивоа и укупне оцене електронских сервиса у Србији.

У другом делу у оквиру иницијатива за развој еУправе у Републици Србији Републички завод за информатику и Интернет је презентирао тренутно стање у кључним сегментима који се односе на област еУправе. Осим анализе постојећег стратешког, правног и институционалног оквира посебно је наглашена важност примереног регулаторног оквира за развој и регулацију еУправе. Указано је и на новине које су уведене код индикатора мерења напретка, нове сервисе који су укључени у скуп од 20 основних сервиса и нови 5. ниво софостицираности електронских сервиса – персонализација. Посебна пажња посвећена је индикатору корисничке оријентисаности сервиса, као и индикаторима за оцену квалитета националних портала.

У оквиру практичног рада, активним укључењем учесника анализирани су поједини сервиси објављени на порталу еУправе по критеријумима циљне групе, нивоа софистицираности, претпоставки за подизање нивоа, као и препрека и планирања превазилажења отпора и препрека за даљи развој појединих сервиса и еУправе као целине. На основу резултата које су учесници презентирали изведени су и закључци.

Стратешки оквир за развој еУправе потребно је редефинисати иновирањем постојећег Акционог плана за развој информационог друштва, који је део Стратегије усвојене октобра 2006. године.

За одговарајући правни оквир наглашена је неопходност примене Закона о електронском потпису, као и доношење нових закона који би се односили на електронску управу и коришћење електронских докумената.

Учесници су препознали и значај увођења електронских идентификационих докумената и навели као подстицајно за развој еУправе. У контексту организационих препрека сложили су се да је међуинституционална сарадња и брза и сигурна размена информација, докумената и фајлова начин да се превазиђу заостајања у развоју еУправе.

Истакнута је потреба да се израде стандарди инклузивности за Интернет презентације и електронске сервисе органа државне управе и јединица локалне самоуправе, изврши одговарајуће информисање, промоција и едукација за њихову примену. Анализом сервиса учесници су дали бројне сугестије за побољшање садржаја, графичког приказа као и додавање неких помоћних функционалности, као што су: омогућавање додатних образаца који се могу download, омогућавање постављања питања, оцена квалитета појединих сервиса од стране корисника.